Једном кад остариш, кад године прођуКад усамљен легнеш и мисли ти крену
Сјећања давна кад у сну ти дођу
Видјећеш пред собом усамљену жену
Угледаћеш жену што те је чекала
У ноћима дугим плакала због тебе
Жену што је младост теби своју дала
И вољела тебе више него себе
Руком ће ти њежно миловати сиједе
Загрлити јако, дати полет нови
А онда ће додири почети да блиједе
Јер ње неће бити, то су само снови
Те ћеш снове снити тихо у самоћи
Кајања ће тада да ти душу ломе
Када те је жељела ниси знао доћи
Живио си живот сам и по своме.
Нема коментара:
Постави коментар