Синиша Мозетић – НЕБО

Широка река,
тишина
и један
усамљени 
сунцокрет жути

из висина
чују се птице,
са њима 
у небо летимо

још 
памтимо
дуго чекани
загрљај,
па
немо
застанемо
 
чудни 
су
творца пути

и још
у нама
је радост мека,
још траје тај
минут
који ћути.