Саша Козић – ПЕСМА

Свако јутро се будим са букетом
прелепих песама,
изгубљених у протоку мојих мисли,
у беспућима звездане прашине;
загубљених у магли мојих снова,
рођених сутра у времену умирућих
олуја бескрајне таме.

И баш тамо
у најтананијем делу моје душе,
тамо где владају емоције родила се
једна искра.

Излетела је као птица
на крилима речи одлетела високо у небо
и тамо нестала,
пукла.

Речи су попадале,
а ја их скупио и настаде песма.