Знао сам тако ићи на нека места, На којима је лепота била само привид,
Био скитница, бежећи од правог себе.
Ишао сам, на путу без смисла посртао
Губио појам о стварном животу,
Био себи највећи душманин и непријатељ.
Лутао сам, у вртлогу испразности
Ни себе познавао нисам,
Док је следио још један пад у низу.
Борио сам се, ходао по ивици лудила,
У дану без почетка и краја тражио спас,
У слепој и хладној улици остатка живота.
Нема коментара:
Постави коментар