Марија Шимунџа Првуловић – ЛУНА

Она је то справила
Стара готваруша
А била велика, највећа, округла
Ко баба-Десина тепсија
И плетена штрудла
Коју је само баба-Деса
Умела изоплести чаролијом
Луна, стара подла готваруша
Ставила ми је те ноћи на пладањ
Тебе у чаробном оделу
Закржљали смоквин лист
Појела сам га
Понаша се у устима као стипса
Испод листа као гром
Буника, буника
Гладна, шта сам друго могла 
Одричем се права
Не тражим помиловање
Никад више памети
Опрљила је буника
Дремам не звезди поред Луне
Над празним пладњом
Лудило чачка зубе
Ооо, не
Опет глад
Луда готварушо шта год тражиш
Све ћу дати
Потписујем веродостојно палцем
Донеси лепа ноћас мени
Понови, знаш већ 
Исто
Донеси бунику
Али без смоквиног листа
Не васпитано, не јестив
Ако буде да недобуде
Доплатићу сутра болом
Никад више памети.