претворила се у тишину
и тако ходам са погледом у небо
давно пробуђена
већ у мислима спремна да загрлим
нечију патњу модру и тмурну
и тако се селим по беспућима трагања
за нежношћу
нечим топлијим
блиским
и проналазим у кутку срца
молитвени траг
и оживотворена настављам даље
Нема коментара:
Постави коментар