Изорено је време ка теби,та нова младост не може да изникне.
Чула су се звона,
послати су огласи о твоме почетку,
али и нечијем крају.
Десет чудних година
низало је кратки сусрет,
који књига није успела да утисне, знам...
Чуло се и јасно двогласно „Да“
у вриштањима муклог „Не“.
Онај букет који она баца – ја му нећу стати,
први плес који играш – ја нећу гледати,
кроз сито живота те пуштам,
Неважно ако са стране паднем.
Да ли ће ти будући камен
бити стабилан на путу ка месецу…?
Нема коментара:
Постави коментар