Понестало ми речи Ко што ми понестало снаге
И понестало вере
Да ће се излечим
Од свега
И да слушам људе драге
Ја сам ионако
Ван ове хемисфере
На другој половини
Мој је шатор
Иза брега
У дивљини
И већ сам исувише матор
За све ово
И знам, није ништа ново
Да су људи
Срамота овог света
Још одавно
Сред светлости, тама
Углавном
И Залуд плаче Мајка Света
И Син Њен
За нама
Нема коментара:
Постави коментар