Далеко,истом оловком
љубав пишемо,
истим се звездама
клањамо
богове у магли
молимо,
обале наде
шареним
дугама не дамо
снове
осмехом сањамо,
пољупце
топлим
кишама нудимо
погледом
тихим
у бескрају
бескрај тражимо,
на час жудимо
лутамо
баш силно желимо,
да опет нас
пожели
драг нам неко
пијаним лађама
пловимо,
дишемо, волимо,
буди нас
јутро плаво и меко.
Нема коментара:
Постави коментар