Божица Везмар – САМА

Одакле мени очи које говоре 
А ћуте

Проткане нитима 
Чаробног

Одакле мени Ти
Баш такав
Другачији
Од Другачијих 
Одакле мени Ти...

Можда из осаме наших душа 
Просуте су честице 
Наших жеља 
Које су веровале 
Да се топлином
Окрепи
Све оно што беше
Покривено
Валом тмине

Можда 
Из дубоког амбиса
Зрак 
Знак
Путеводиља до душе 
Која спозна другу душу
Борећи се 
Успињањем 
До Светлости

Можда 
У милом осмеху
Топлом длану

Ћутању
Које као благослов даде мир