Који ће месец
донети опраштање,
да ли ће пламеном свеће затреперити
нечујна песма плагијата заваравања,
тада би се мај узохолио
што ме је на своје сито просијао,
кроз филтере пропустио
и као филантропа означио.
Јуни ће комшијски у јулу
да огласи да имам капу поцепану,
потребна ми је олакшица
због умора ненаданог одласка.
Од зимских понуда
кроз клизаве раскоши,
тоциљајући се крадом
као да бежим , згурен у чемеру,
несладом, жељан песка
у пешчаном сату
који брзо истиче и време односи,
наћи ће ме јаук
оскрнављен опорошћу поразном,
стециштем духовних разломака
у трампи са гримизном лежаљком,
отужном у мирисном поју свештеном,
над укопном постељом грудвастом
у којој нема ритмике ни туге
само све испите живота
прати мисао изнад мене
у глорији опела.
Пламени ждерачи сви месеци
решиће ребус понижења у растакању
нудећи омнибус животу
без љубави, мржње, понижења.
Не свану обећање
да ће надмоћно зауставити стихију сатирања,
опклада богова у плими вихорној
не доноси радост
већ тријумфује вечито
проклета завада,
људски се пород окружује надом
коју злурадост Пандорина
остави грбавцу да га гроб исправља.
Нема коментара:
Постави коментар