Зашто бити исти поред толико разлика,
Кад вода неком реком давно је протекла
И на свакој обали много је нових слика?
Не реци – јер осећање никад није исто,
Као ни име, ни занос с којим шапућемо.
И све је друкчије прљаво – друкчије чисто,
Све оно у нама што смемо или не смемо.
Зато – ако ником не рече: човече луди –
Мени кажи – јер волећу све то много више
Него кад гудало страсти исти акорд гуди,
И кад нас греје сунце – и кад падају кише.
Нема коментара:
Постави коментар