
у коју нисмо улазили раније,
у којој ћемо слова
уснама слагати у ријечи.
Испијаћемо прву азбуку
као прво млијеко.
Задојићемо се животом.
Узлетимо као птице
из неке крошње
трешњина цвијета.
Миомиришимо пјесмама –
новим радостима.
Допусти да цвијетам,
да полен чулности
душу ми додирне.
Поведи ме у наш свијет
у коме се риме
осмјесима буде,
и гдје станују
бесмртне пјесме
што заличе на људе.
Нема коментара:
Постави коментар