Тодор Бјелкић – СЕЋАЊЕ НА СКИПОВАЦ¹

На родном тлу новога ништа,
Скиповцем дишу копривишта.

Затрле се Бјелкића куће,
са тамом из њих ниче пруће.

Као да их ни било није,
тек на гробљу живе комшије.

Скиповљана једино има
у мојој души и у сновима.

Понекад ми се јаве преци:
остављају Скиповац деци

(а ми, деца, као од пришта,
бежимо даље од огњишта).

Стварно, тамо новога ништа,
Скиповцем гракћу вранилишта.

---

¹ Скиповац – песниково родно село, расељено и опустело после ратова из деведестих година XX века