О, како чаробан призор.
Гледам твоје очи,
кестење дивље.
Тако бих да окусим
дубине тог недокучивог.
Лепо је делити трен с тобом.
Стојим са супротне стране фотоапарата,
а делује као да смо океанима далеко,
као животима раздвојени.
Може ли сећање на тај трен
загрејати хладно море…
Нема коментара:
Постави коментар