Анђелко Заблаћански – БОЛ КОЈИ НЕ ВРИШТИ

Бол је тиха снага што притиска груди,

тежина која те не ломи, не прави панику,

већ подсећа: живи, живи и кад ниси цео.

То је дрхтај у сузи коју нико не види,

неми разговор са собом у том сивилу,

где речи постају сувишне, хладне и опоре.

Он је ћутање које пркоси сваком и свему,

доноси и мрак и светлост у истом јауку,

живот чини тежим као да сутра не постоји.

Има људи који тај бол као знамен носе,

као знак преживљавања, као дубоку реку

што тече све даље и даље од изворишта.