сећање у сликама затворених очију,
расут у хиљаде тренутака
као снежна пахуља
падам и нестајем
Постојим само у песми-
кавезу слободе
као мисао уплетена у стих
као строфа која пева о чежњи
Мрак је за мене светлост
колико сам тама
бол је цват колико сам увенуће
Јер, писање је болест туге
нека ме излечи последња реч
Marko, neću se ponavljati, jer i sam znaš da sam veliki zaljubljenik u Tvoju poeziju. Prijalo mi je i veliko 💙 od mene. Nadam se skorom viđenju na nekoj novoj promociji. 😊
ОдговориИзбришиЈак Песнички израз !!
ОдговориИзбриши