У ком привиђењу мисао нам спава
На којем путу под можданом кором
Збуњују се тмурне сенке заборава
Кô плашљиво стадо пред туђијем тором
Ми не знамо више где су нам огњишта
Колико у нама још предака има
Ни чије су њиве, шуме и пландишта
Ни ко охол смело младост нам отима
Или све већ знамо, а свикли на ћутњу
Пуштамо лагано у муљ да тонемо
Боже, зар је време за најцрњу слутњу
Сопствени нестанак испраћамо немо
17. априла 2023.
15. јун 2023.
New
Анђелко Заблаћански – ЗБУЊЕНО СТАДО
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар