На којем путу под можданом кором
Збуњују се тмурне сенке заборава
Кô плашљиво стадо пред туђијем тором
Ми не знамо више где су нам огњишта
Колико у нама још предака има
Ни чије су њиве, шуме и пландишта
Ни ко охол смело младост нам отима
Или све већ знамо, а свикли на ћутњу
Пуштамо лагано у муљ да тонемо
Боже, зар је време за најцрњу слутњу
Сопствени нестанак испраћамо немо
17. априла 2023.
Нема коментара:
Постави коментар