Душка Контић – НЕМАЊЕ – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]


Lat     Ћир     Правилник     Песници и песме     


23. децембар 2022.

Душка Контић – НЕМАЊЕ



 

За З.

 

Разголићена истина зором зри
Пред ракопчаном илузијом
Косу откивају тајни немири
Уортачени са отровном змијом.

Тешко ми крваво гвожђе
Да ли знаш за боље дане
Оштрица боли, упорно глође
Сурва се безизлаз на немање.

Сред таме нити обасјане
Одмјерене ријетке ријечи
Бездане мисли неспутане
Тренутак истине, поезија клечи.

Не бој се, бољке ти знам
Најтеже се у мојим прстима вежу
Са мном.. можда бескрајно сам
Китиш лампионима ноћ снијежну.

На танком леду сам била
Гледао си ме из даљине
Страх.. вода је надолазила
Не прилазиш да спасиш ме.

Још увјек осјећам твој поглед
Ништа ми ниси рекао, ниси устао
Боле ријечи, пече незагризли ујед
Свенуле груди, намјерник заспао.

Безимени, мој безвремени
Ипак смо нешто важно рекли
Голо сјећање заувјек у мени
Вичнији узели бајку, нас претекли.

У заласку сунца скрило се име
Андјели знају кога узимају
Да небеса обрадују ове зиме
Твоја сам... никад у твом загрљају.



1 коментар: