Бојана Драгољевић – НОЋ

Поноћ је, глуво доба.
Играју по соби сене.
У мислима ми затрепериш
и песма сама крене.

Можда смо били дивљи,
љубави недорасли,
сувише занесени
да би се мача тог спасли.

Ал’ ипак, кад дан сагори,
и ноћ нас у себе скрије,
чуће се опет песма
„Очију твојих да није“.