Милош Милићевић – СКРИВЕНОСТ – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]


Lat     Ћир     Правилник     Песници и песме     


23. децембар 2022.

Милош Милићевић – СКРИВЕНОСТ



Не бива човјек кад се роди
Ни кад о земљу челом кучи
Но кад се зачне у мутној води
Смјеси препуној меда и жучи!

Не бива тама кад свјетло склоне
Затворски ланци, мемла и студ
Но кад се око умори и клоне
На правди бога уз вражји суд!

Не бива жалост кад суза капне
А јецај постане сабласни мук
Но када срце души шапне
Да је човјек човјеку вук!

Не бива ватра кад дрво плане
Ни кад се огањ ужарен јави
Но кад у срцу сунце сване
Будећи искру прве љубави!

Не бива нада у дому среће
Гдје мања жеља већу иште
Него на путу што нагло скреће
У понор пакла и губилиште!

Не бива смрт кад ти у собу
Уђе тишина да те успава,
Већ оног трена када на гробу
Проникне сјеме заборава!



Нема коментара:

Постави коментар