Ево ме Русијо, после много лета!
Стигао сам, напокон – ко са краја света –
путујући дуго, ноћима, данима...
Ал то што сам дошао – никог не занима.
Верово сам да ће сви одмах видети
како моје срце понад Москве светли,
надао се да ћу чим из воза ступим
око себе пола Русије да скупим...
Из гужве перона излазим полако,
идем тротоаром, скоро бих заплако.
Таман кад помислих да сам сасвим сам
иза првог угла појави се – Мандељштам.
Нема коментара:
Постави коментар