Милош Милићевић – МРТВИЛИШТЕ – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]


Lat     Ћир     Правилник     Песници и песме     


12. децембар 2022.

Милош Милићевић – МРТВИЛИШТЕ



Док бијах жив мишљах о смрти
С тугом у оку, зебњом у срцу
А сада када сам саздан у мрцу
Сасвим се друкчије Несвијет врти.

И ништа није ни близу оном
Што су нам мудре збориле главе
Како ће једном да нам се јаве
Заспали преци озбиљним тоном.

И како грешници страдају листом
У огњу пакла уз вјечне муке
Распетих тијела о страшне куке
Залуд се кунућ бесмртним Христом.

Овдје се траје мртвилом чула
Без бола, патње, без идеала
И сва је тајна у једно стала
Које се зове космичка нула!

Али та нула није Ништа
Већ принцип коме нема краја
И  клица која у себи спаја
Тајну живота и мртвилишта!



Нема коментара:

Постави коментар