Драгојла Дивјак Топаловић – ЗАЛАЗАК СУНЦА – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]


Lat     Ћир     Правилник     Песници и песме     


11. децембар 2022.

Драгојла Дивјак Топаловић – ЗАЛАЗАК СУНЦА



 

Пружи ми руке
Кад те умори залазак сунца
Када се распу облаци бели
И кад те дотакну хладне кишe
Кад спазиш маховину
На трулој трешњи која издише.
Пружи ми руке
Кад ти срце заплаче
Због обећања које смо дали
Испод крошње багрема
А све што смо имали
Тузи смо предали.
Пружи ми руке
Ветрови су студени и јаче бију
Али још увек цветају
Невени жути
Приђи ми...
Загрли ме и ћути
Све је у једној минути
Застало
И не смеју да нас растуже
Огољене гране
И оне птице што око нас круже
Уплашене и саме.



2 коментара: