Душан Комазец – УМИНУТ ДВОР – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]


Lat     Ћир     Правилник     Песници и песме     


23. децембар 2022.

Душан Комазец – УМИНУТ ДВОР





 

Бачено око, у даљи спокој што мре,
јер први петли јављају „румењу” зор.
Хитањем корак около пристигнут пре
јутрења сненог, ком заклон од сунца двор.

Осморен грехом доходи злохуди строј
што нечовештвом у крви извори злост.
Бездух у срцу, жртви у неброју пој.
Лице и срећа, уминут Божић и пост.

Кошуљи црној унапред опрост за грех
„отаца часних”, а где ту од Творца страх?
Опело немо, ни поп, ни клепка, нит’ плех?
Суноврат ума, праху од прашине прах.

Жалосна врбо што Сави милујеш вал
оплачи тугом живот им уминут прост!
Крвава реко упамти најлепши жал.
Даруј га небу, ком Србаљ најдражи гост.



Нема коментара:

Постави коментар