Сваки зрак светла спрам тебе је бедан
Иако је све мрачно, иако се све леди
Све живи и бива, а бол је само један.
Зима ће опет, све јаче стеже
Давно су усахли мириси лета
У чему сад копне, и где мирно леже
Лепоте твоје, чар мирисног цвета?
Да ли ми трунеш под росном травом
Овенчан круном мојега света
Окренут мени, лежећи, главом
Да л’ ти и тужна остајем лепа?!
Премило моје;себична још сам –
Шта да радим без тебе сама,
Љубав и патња је све што оста
Од твојих и мојих непреболних рана.
Нема коментара:
Постави коментар