На окрајку шуме ко око зелено,
Орошено лишће бистрим сузицама
Руменило крије шумским јагодама.
Вире испод лишћа, крију нежно лице,
Набубреле ко на груди брадавице,
Под кошуљом белом чобанице младе,
Што пољубац мени на пропланку даде.
Сунчев зрачак нежно са неба се слива,
Топлина ме опи мирисом руменим.
Под лишћем се ветрић завлачи и скрива,
Као рука моја у недрима њеним.
Мирис од јагода пропланком се шета
А чежња у души обора ме с ногу.
Са песничком душом несташног детета,
Од чежње ћу брзо на исповест Богу.
Нема коментара:
Постави коментар