Синиша Мозетић – СЛАПОВИ

Поново те
буди
вртешка снова

тај још
ненаписани

у
бескрају

заљубљени стих

заборављени
мир,
кораком
стаза меких

акварелни
бокор  
њених љубичица

хук
слапова далеких

вечан

и
само
један
скривени,
случајни осмех

тих и свечан.