преко гуше не прелива,
већ одраз туге у оку
хладног чаја. На двоје
располућена на уста
рађам крекет, грактај
и згасло палидрвце.
Неко ми је у недрима
био, траг усана и прстију
оставио и заварена врата.
А ја нисам она што
ватру носи, ни по луле
дувана прње ми не вреде.
Уместо загрљаја нуде
ми се греде у мрачној
кутији тишина одзвања и
двадесет један грам.
17. август 2022.
Нема коментара:
Постави коментар