![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgRszaXBACTr07VUVdlgBeebjxZ9H7jOx0DIsawh9l7KL67QtTTrSB1ow8Mz9rNqu1tUbncKAp_NiRnXzwBvemY94WDjIPv2w4DVV97NSaZFQizCAXD_pVduj8eupPsM6nKWAK_UW2gnpBB-PwCEw9-g1XofKclYrx41WsFdT2gPYryGPVGeIx5oFX39g/s16000-rw/radojka-bjelivuk.jpg)
испробала висине, да није страха,
и посматрала свет тако крадом
као шачицу будућег праха.
Немам вид какав бих желела,
који ми треба да бих могла згледати
сва духовности Божије дела
и све небеске благодати.
Немам брзину којом бих зачас
космос обишла у тренутку једном
и вратила се вичући наглас:
како живимо у незнању бедном!
Немам руку што би бакљом махала,
да њоме клонуће људско лечи,
али рука уме, Божија промисао дала:
како је дивно имати речи!
Bravo ❤️
ОдговориИзбриши