О сањивим просјацима
Тада је свет био
Травка пред умирањем
Сада је биљка
Која расте
У мојој утроби
Не буди ме
Пре но смех заспи
На затвореним капијама
Не кради ми тек
Проклијале пупољке
На стаблима која расту
Једном ћу ти шапнути
Како је кад заспиш
На мојој тајној
Месечини
Нема коментара:
Постави коментар