Нада Хаџи-Перић – ТРАЖИМ ОКО ВИДОВДАНА

Уздрхталим ја пољем ходам
Да рањенима воде подам
Око мене свуд крв лепљива 
Полегла су зрела кољива.

Крваво поље, тешки дани
Лута њиме неки коњ врани
Свуд тражи свог господара
Све копитом о поље удара.

Само једно дрво трепери
Под њим полегле љуте звери
Из уста им мржња истиче
На грани остављено птиче.

Нариче мајка- рано моја!
Тражећи сина после боја
Разнетог бомбом из далека
Од ђавола, од нечовека.

Расути пољем Див јунаци
Над њима свуд тешки облаци
Где да крчаг надом испуним?
Полуживе некако напојим.

Магла од Обилића стиже 
Чести пепела све су ближе
Нељудски воњ ноздрве пара
Издаја пољем заудара.

Зденац у сузу преображен
Сваки божур на пољу згажен
Јунака сене пољем ходе
Мртве их на стрељање воде.

Стојте! Ви погано семе
Сви смо исто људско племе
Поље памти Светог Лазара
Али и  јунаке Кошара.

У гнезду је рањено птиче
Још мајка јунака нариче
И вранац тражи господара
То мене око не вара.

Ја само тражим путир вина
Ту где је моја отаџбина
Да се причесте сви јунаци
Појаве се слоге нам знаци.

Ја тражим љубав у људима
Чиста срца у грудима
Мирно поље без црних врана
Мир свима око Видовдана.