Кости прошлих љубави
бијеле доказе да
је нешто некада имало пулс
Видим
Мамине шарене панталоне
које су биле једина
боја у замраченим
просторијама
Сјећање
Топлих руку
Ноћног ваздуха
Свитаца који су ми први показали
Да свјетлост може
постојати и када је
премала да било шта промијени
Тада сам већ
сањала неки други живот
Ту су почели сви моји одласци
Научила сам да идем
прије него што се све заокружи
Душа је увијек
одлазила неколико корака
испред мене,
остављајући ме да
глумим присутност
Зато памтим детаље
Звук фрижидера усред ноћи
Све осим властитог дисања
Јер дисати мирно значи пристати
да се живот догађа управо сада
А ја сам цијелог живота вјежбала одлазак
Нема коментара:
Постави коментар