Заволех те пре великог праска,
пре појаве Диносауруса
и Неандерталаца,
пре првог Хомосапијенса,
заволех те пре твог рођења.
Заволех те пре свог рођења,
још у мајчиној утроби,
кад нисам ни знао да постојиш,
нити да постојим ја.
Заволех те.
Заволех те пре пирамида,
пре свих светских чуда,
пре страшне голготе
и Исусовог страдања.
Заволех те у прапростору
кад нигде не бејаше ништа,
ни сунца, ни ветра ни кише,
док је земља у повоју била,
и тек учила да дише.
Заволех те а нисам ни знао,
да све време сам летео
не бих ли те нашао,
тражећи те у свему
видљивом и невидљивом.
И тако читав
обиш`о сам космос
и летео без крила.
Све време сам те тражио
све време сам те волео
а да нисам ни знао
да одувек ту
у срцу си била.
22. јул 2026.
New
Милан Антић Канада – МАРИЈИ
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)



Нема коментара:
Постави коментар