Кажем ти, путуј.
Важно је путовати.
Ја сам јутрос разбио часовник о под,
а док сам скупљао разбијено стакло,
прошла је година и пар месеци више.
Раскомоти се или утегни.
Како год волиш.
Ушушкај се у бунду
или разголити кожу.
Време је ионако превртљиво,
а одеће напретек.
Спусти кофер са ормара
и већ сутра ухвати први лет.
Видиш ли како пешчаник непрестано цури?
Не можемо га зауставити.
Зато се ваљај у песку.
Кажем ти,
свашта нам се учини на мах,
док тај мах не постане вечност.
Окуси умами.
Истетовирај успомену.
Трчи док те ноге носе.
Чујеш ли ме?
Спаваj
И буди се крај онога
кога жели твоје тело.
Или срце.
Послушај обоје.
Као занесени адолесцент,
не препуштај живот туђим нормама.
Загризи усну.
Пусти крв.
Пусти сузу.
Опсуј.
Двадесет и четврти је сат.
Похитај.
Жеље не чекају.
26. јул 2026.
New
Лука Милосављевић – ДОК ЈОШ ИМА ДАНА
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)



Нема коментара:
Постави коментар