Толико о љубави мило моједва сузом умивена образа
два у смрти нераздвојена тијела
саг успомена
пробушен балон илузија
а душа чудо неоштећена
одлучна да те и на дну свијета дочека цијела
Толико о љубави мило моје
јабука начета зубима пожутјелог гријеха
одгрижена и испљунута
у амбис дубок до јецаја Мефистовог смијеха
Толико о љубави мило моје
истргнута хартија
блиједи рукопис обећања
биједан толико да га шибица претвори у прах
Сјећаш ли се Кафке
причао сам ти зар не
да га не читам
да га се плашим
да од помисли на Процес
тонем у једини страх
Тонем
у ствари падам
бојим се висине
а високо је мило моје
Снажна крила си ми дала
на трен сам ластин лепет
на трен лешинар
на трен тек излегла кукавица мала
Толико о љубави мило моје
шапћем
док се на крст прикивам рукама твојим
И задња жеља остаће прва
све док сањаш
ја ћу да бојим
Нема коментара:
Постави коментар