У песму сабирам речиКоје даљина спречи
И нека маштања дуга
Кад час срећа је, час туга
На дохват руке, па плете
Снове са мирисом сете
Јануар, осмех с твог лица
И небо измаглица...
Сећања томе и служе
Док ветар гранама струже
И ноћ полако пада
На снене кровове града
Да врате оне сате
И живот да ми врате
Ти твоји прсти меки
И загрљаји далеки...
Нема коментара:
Постави коментар