И небо би другачије И трава
И ветар
Јесен
Све, баш све
Неке другачије руке загрлише ме
Јако, најјаче
Никада ми стисак није био ослонац –
Нису умели, ни успели
Осетих
Ослобађање
Из љуштуре која је болела
Рађање
У јутру светлости изговореноог
Благослов сваке речи
Просуо се по мојој души
Уткаше се у сваку пору
Која је била затворена
Васкрсну
Оно
Што је у Молитвеним сузама речено
И у недодиру би додир
У у додиру недодир ...
Нема коментара:
Постави коментар