Душа се успиње,ноћ рађа нова сведочења
о пролазности живота.
Небо вечно плаво
над нама бдије.
Испружене мисли кроз прсте клизе,
радости дозивају на врху света.
Слобода пева са литице стрме,
дотакла дланом небеске маховине.
Рука разгранато буја
под небеским окном —
додир буди анђеоску топлину.
Очи загледане
пред лепотом душе стоје.
Рука додирнула небо.
Ширина пуца на ситне комаде,
крошње чувају своје гране,
шушти лишће,
време протиче,
слике живота чува свемир.
Нема коментара:
Постави коментар