Хвала Ти за ову ноћу којој платани срца
шуме неисказаном чежњом,
у којој звијезде трепере
прошараним искрама радости.
Не би ваљало све ријечи изрећи,
нити све снове досањати.
Не би ваљало дочути чежњу,
нити видјети пун сјај звјезданог неба.
Не би ваљало спокојно у ноћи уснити,
да душа не помисли,
да оком вјечности,
и сам рај гледа.
Хвала Ти за ову ноћ
у којој си шутњи завјештао ријечи,
а мени си оставио чежњу
да кроз густе крошње платана
тражим небо коме је радост завјештана.
Нема коментара:
Постави коментар