Александра Нешковић – ФЕНИКС

људи
промашаји
живот
порази
туга
бесмисао
неуклапање  
неприхватање
пад
слом
ја

кожа ми је неудобна  
то више и није моја кожа
мисли небуздане
тескоба у алвеолама
не познајем жену у огледалу
сама себи странац
доживотно осуђена на живот
Одричеш се Бога!

не-смрт
нестајање
одсуство постојања
предаја
свршетак 
Одричеш се Бога!

последњи чин
шарене бомбоне
одлазак у ноћ
сутра је далеко
почетак краја  
без заплета
последњи пут тонем у људски сан
сном праведника
сутра се завршава
Одричеш се Бога!

какофонија
у глави су ми ратни бубњеви Сијукса
промена у ваздуху стиже заједно са сенком
осећам њен задах трулости на врату
сенка и ја
једно
безвременски простор  
врх...па понор
поново
изнова
на све стране света без крила
ради са мном оно што деца раде са инсектима
а богови са људима
безгравитациона орбита у мени
без мене

невидљива опна се цепа
кроз процеп улази светлост
кроз процеп излази тело
као дете из материце
као душа у ону страну

све исто
ништа исто
где сам у сазвежђу мисли
рађање
или умирање
одрицање
или опроштај
Боже, да ли си ту?