И даље си ту дјевојчицеПратиш ме као вјерно псето:
некада разиграна у игри бијелих лептирова,
распукла грана јабукова бехара,
некада уплакана,
уморна мршава сјена
у војничком капуту са стотину џепова
(у сваком је по једна играчка скривена)
На згужвану,
па толико пута опет
исправљану комадићу папира,
пером што се умаче у тинту,
црташ пожутјела срца
Љубав се пише црвено
малена,
црвено се пише љубав
говорим,
а ти ми се ругаш и
пењеш на рамена да би ми
очи рукама покрила
Узалуд ти је говорити.
Нема коментара:
Постави коментар