Нада Хаџи-Перић – ДУНАВОМ КРОЗ ИСТОРИЈУ – Онлајн поезија
   
poezija danasnjih savremenik pesnika i prevodilaca

Песме шаљите на [email protected]






2. фебруар 2023.

Нада Хаџи-Перић – ДУНАВОМ КРОЗ ИСТОРИЈУ



Баш је тајанствен и снажан Дунав
Артерија што снагом воде бије
Током он људе спаја и одваја,
Плових од Београда до Текије.

Поздравих се с реком Савом,
Тврђавом старом Калемгданом,
Опеваном кулом Небојшином,
Дорћолом, Карабурмом, доњим градом.

За њима Тамиш, надође с лева
Док торњи код делте стамено чуче,
Поздрављају ласте, јата галебова,
Чамце, бродове, што плове, буче.

Негде из кабине Штраус се чује
Валцер – „На лепом плавом Дунаву“,
Мотори бродића монотоно брује
Звуци пријатно ремете нирвану.

Низ реку мир, аде, зеленило
На палуби акорди лагане музике.
Мирис реке, азурно плаветнило,
Као у колевци, све уљуљкује

Тако све до Смедеревске тврђаве,
Којој ближе прилази наш бродић,
Код ушћа мале реч`це Језаве,
Подиже је славни Ђурађ Бранковић.

Нижу се разнобојне куће и зграде,
Велике, мале, лепе и ружне
На пропланку видим винограде,
Доле димњаке старе и ружне.

Плени предивна слика спајања река:
Мораве, Нере и утихле Млаве,
С великим Дунавом Пореча и Пека
Надаље ко једна таласе праве.

Свуд лепоту моје земље гледам
Биће ми неко сећање слама
У мислима ја моје куле зидам
Миришу на камен тврђаве Рама.

Или на кулу Гопупца града
Човек је делом потопи водом
А она из воде израња пркосна
Уздижући гордо свод за сводом.

Иза ње Дунав бескрајне ширине
Стаје у Мали и Велики Казан,
Зближе се његове обе обале,
Једну таблом и означи цар Трајан.

А на  обали, са супротне стране
Где беше Дакија , сад Румунија,
Осетих да из цркве брвнаре
Допире миомирис тамјана.

На тој обали са леве стране,
Ширине раширених супових крила
Посред горостасне, сиве стене,
Стоји и уклесана глава Децебала.

На том путу – Дунавом кроз историју
Низводно од Београда до Текије,
Боље упознах моју Србију
Од тад је волим још и снажније.



Нема коментара:

Постави коментар