На Фреске вазнијели
Нит крстаче наше
Поруши зло вријеме
Црна, горка чума
И благослов браће
Уруши нам колибу
У лагум просу шљеме
Нисмо се ми тек тако
На фреске вазнијели
Премрежисмо небо
Сузама и плачем
Због смјерних монаха
Окривисмо Бога
Па нас казни клетвом
Смрћу, братским мачем
Тихо, ти, Боже вапимо
Љубимо лицем земљу
Не презри наше мољење
Јер ето, смрт смо хтјели
Све заборависмо
И свима опраштамо
Нисмо се ми тек тако
На фреске вазнијели
Нема коментара:
Постави коментар