Ирена Бодић – ЗА

 

 

(лестве ветром заљуљане)

Од јутрења до

вечерње настоји
дан да златом на
кисту затамњен
прозор озари.
(као руком)
И пође том руком
од ватре хитријом
према болу да
разблажи га ружицом.
Да престојаном
и преходаном
памтивеку на ветрини
узвиси тон у чио
и издржљив мол у одаји
сувотној, том
једном и једином
месту где збирају се
љубав и молитва.