Сви снују
своју цвета моћ.
Месец међу звезде кују!
Ја је волим, чекам дан!
Вертер плаче,
лето је, на небу кан кан!
Испод њега магарац њаче!
Велике уши има,
свашта чује
и срце нечије прима...
Чекам да се јави,
знам неће.
Увену цвет плави!
Рака у мору ископана,
ја сам спреман!
А ти ниси опрана,
мирише Петар пан!
А и лети ли лети.
Још нас кљују,
ти птицо слети!
Испод капе чувај гују:
а где да пођем?
Где да станем?
Ма, тек сам рођен,
где да руком и коме манем?
Нема коментара:
Постави коментар