(неком посебном)
Тебе не бих сликала,
иако боје и светлост волиш.
Радије бих Те у камену исклесала
чврстог и одлучног,
да знам,
и поставила да стојиш
загледан у даљину,
А слутим да ниси само постојан и тврд,
да Те има од алфа мужјака до пилета крхког
и да су строгост и одбрамбени гард
заштита тог унутарњег – рањивог и меког.
И не брини, нећу да наваљујем и смарам,
љубав је и када прихватиш да те неко волети не може.
Драже ми је да те овако у камену стварам
него да нам се душе презиру и гложе.
Ко зна, овако чежњива и занесена,
кога бих, кад копрена падне,
икад сјединили у склад душе и тела?
16. фебруар 2023.
загледан у даљину,
сам.
А слутим да ниси само постојан и тврд,
да Те има од алфа мужјака до пилета крхког
и да су строгост и одбрамбени гард
заштита тог унутарњег – рањивог и меког.
И не брини, нећу да наваљујем и смарам,
љубав је и када прихватиш да те неко волети не може.
Драже ми је да те овако у камену стварам
него да нам се душе презиру и гложе.
Ко зна, овако чежњива и занесена,
кога бих, кад копрена падне,
у Теби уистину срела,
и да ли бисмо се као мушкарац и женаикад сјединили у склад душе и тела?
16. фебруар 2023.
Нема коментара:
Постави коментар