Да сам пахуљапала бих баш на онај кров
под којим сам некада давно снила
Била бих тако над таваном жеља
и чезнутљиво бих се истопила
Улила бих се заувек у тај кров,
у тај скелет дома
и никада га више не бих напустила
Била бих му чувар, предак и потомак
Мојим би искрама читали своје снове
Мене би додиривали кад милују зидове
Мене би загрлили кад год отворе прозоре
Мене би пољубили кад год стисну браву
Била бих дубоко унутра, топла и постојана,
као што никад није пахуља бела
Била бих јер сам само то одувек хтела
Нема коментара:
Постави коментар