Пишем ти писмо Господе,
створитељу свега,
светли Логосе што нас створи
тако пале и наге,
у гресима влашца окупане.
Твоја рука подигла је и обукла многе,
што змијским коренима љубили су тло.
Господару пашњака небеских,
прими ове моје сузе,
које су родиле речи,
са милошћу своје искре,
проспи благослов свог одговора.
Оче, драгољубиви моја душа мре,
листови јој пожутели од ветра снежног.
Помози ми да нађем себе,
лик у огледалу више није ми познат.
Ово твоје јагње изгубило је пут.
Пусти маглу заборава кроз мој крвоток,
убиј љубав лажну,
што ме је болешћу даровала.
Нек на теразијама тас одлучи и превагне,
правда мора бити задовољена.
Свако нека своје грехе окаје.
Молим те врати мој дуг.
Мир дај оку.
Нема коментара:
Постави коментар