Шта је ту исто
Жена;
У својој сјенци и свјетлу
Друго је прихватљиво
Нећу да сијам
без своје сјенке
А памтим само мирис
Оног сто сам хтјела
А нисам добила
Понекад сам прашина
коју нико није дирао
Питам се желим ли да
будем без
Трага
Нешто што само постоји;
Кад шутим
моје тијело пјева
Кад плачем,
моје сузе су море
Потопиће ме
Постаћу опет вода
Из које сам дошла
Нисам птица која лети
Већ која заборавља
да је икад летјела
А под крилима је слобода
Сјенке ме познају
Али не знају куда идем
Ова слобода не мора бити гласна
Али мора бити моја
Нема коментара:
Постави коментар